Slažem se sa prethodnim komentatorom, ali mislim da ima mnogo pozvanijih da reaguju na ovaj vapaj. Tu pre svega mislim na one koji su dozvolili privatizaciju medija, kao da su u pitanju kiosci. Ovo je glavna stvar koju zameram V. Koštunici i prosto ne verujem da je bio toliko kratkovid da dozvoli u vreme svoje vlade nešto što će u krajnjoj liniji i njega i njegovu stranku staviti na margine medijskog spektra u Srbiji. Izgleda da je neko tamo mislio da će postavljanje Tijanića u RTS zauvek obezbediti medijsko prisustvo.

Nažalost, od NIN-a smo se davno oprostili, a ovo pimo novinara novom gazdi je potpuno uzaludno. Zna on odlično šta radi, zato ih je i kupio. Tkz. 2. srbija nikada nije imala ozbiljan nedeljnik tog kalibra (Vreme je kalibar samo u Haškom tribunalu).

NIN se srozao na najniže grane.Nažalost, istina! Od privatizacije su dobili samo mastan papir i mnoštvo kolor slika velikog formata. NIN karakterišu karikature Juge Vlahovića,a ne nikavi fotosi,ala Svet! O tekstovima nevredi ni govoriti. Sa novim papirom stigao je i jedan Kovačević i njegov autorski tekst, još jedan u nizu tekstova :''ko je pobedio '45.'' mesto da stoji ''ko je izgubio i 41. i 44. i 91. i 99.'' ili barem ''ko je ''poveo srpsku omladinu u klanicu 45.'' i naravno drugosrbijanski podvučeno : '...poništena je jedna od ključnih civilizacijskih vrednosti - antifašizam''.Uvodni komentar,profesionalnog novinara, koji ničim ne odudara od komentara koje možete čitati bilo gde na internetu.
Čim sam čuo da se kao potencijalni kupci pominju,NIN,primera političkog magazina na SFRJ-prostorima,sa kojim možete a i ne morate uvek da se složite,ali kojeg morate da čitate,: ''Novosti''(sa ili bez Miškovića,sa ili bez Beka,sa ili bez Hombaha)i Blic,dokazan na frontu antisrbizma i srbofobije,znao sam da privatizacija neće doneti ništa bolje,naprotiv.Zato ja i danas čuvam poslednji, slobodni,broj NIN-a!

Ovaj očajnički potez novinara zdušno podržavam iako se ne nadam njegovom dobrom učinku. No, moralo se pokušati. Po svemu sudeći, NIN je žrtvovan za cilj potvrđen Zakonom o informisanju, a kupac obeštećen na neki nepoznat način. Samo tako se mogu objasniti potezi novih vlasnika, nikako nenamernim promašajima, slabom obaveštenošću i sl. Naravno, ne znamo sa sigurnošću ni da li je Ringijer jedini kupac, ni ko i sa kolikim udelom stoji iza njega.
Zaista ulazimo u fazu medijskog mraka gušćeg od onog iz Miloševićeve ere. Njegova opozicija imala je stranu pomoć, pa se moglo pročitati i čuti i nešto što ovome ne ide u prilog. Sada nema ni toga. Ko bi to očekivao? Da parafraziram Solženjicina: pucali smo u komunizam, a pogodili - Srbiju!
Novinari NIN-a, potpisnici pisma nisu naivni. Znaju oni da od pisma neće biti efekta. Raduje me baš to, što su ga, sa takvom svešću, ipak napisali. To je nagoveštaj jednog snažnog otpora koji bi mogao da usledi, a možda, i osnivanju novog slobodnog nedeljnika.

Pismo je prirodna reakcija na novonastalu situaciju u sa NIN-om. No duže vreme se osećala određena,tek neznatno, možda, jednostranija klima u duhu časopisa.Naravno da novinari treba da ukažu na problem i vrate NIN, koloko-toloko, njegovoj širokoumnoj tradiciji, i za to imaju moju podršku.Naravvno da postoje veće vrednosti od novca, on je ipak samo jedno neophodno sredstvo.